Америчко-совјетски односи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Односи Совјетског Савеза и Сједињених Држава су у потпуности успостављени 1933. године као наставак билатералних веза између Руског царства и Сједињених Америчких Држава, које су трајале од 1776. до 1917. године; биле су и претходница садашњих билатералних веза између Руске Федерације и САД које су започеле 1992. године након завршетка Хладног рата. Однос између Совјетског Савеза и Сједињених Држава у великој мери је био дефинисан неповерењем и напетим непријатељством. Инвазија на Совјетски Савез од стране Немачке, као и напад на америчку Пацифичку флоту у Перл Харбору од стране Империјалног Јапана обележили су совјетски и амерички улазак у Други светски рат на страни савезника у јуну и децембру 1941. године. Како је совјетско-амерички савез против Осовине дошао до краја након савезничке победе 1945. године, први знаци послератног неповерења и непријатељства почели су одмах да се појављују, пошто је Совјетски Савез војно окупирао земље источне Европе и претворио их у сателитске државе, формирајући Совјетски блок. Ове билатералне тензије су ескалирале у Хладни рат, вишедеценијски период напетих непријатељских односа са кратким фазама детанта који је окончан након распада Совјетског Савеза и настанка данашње Руске Федерације крајем 1991.
Уобичајен назив | Совјетски Савез | Сједињене Државе |
---|---|---|
Званични назив | Савез Совјетских Социјалистичких Република | Сједињене Америчке Државе |
Амблем/Печат | ||
Застава | ||
Површина | 22.402.200 km2 (8.649.500 sq mi) | 9.526.468 km2 (3.678.190 sq mi)[1] |
Становништво | 286,730,819 (1989) | 248,709,873 (1990) |
Густина насељености | 13.0/km2 | 34/km2 |
Престоница | Москва, РСФСР | Вашингтон |
Највећи градови | Лењинград, Russian SFSR (8,024,000 становника, 1989. г.)
Кијев, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (5,587,945, 1989. г.) Ташкент, Узбечка Совјетска Социјалистичка Република (2,538,952, 1989. г.) Рига, Летонска Совјетска Социјалистичка Република(2,072,459, 1989. г.) Баку, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република (1,795,000, 1989. г.) |
Њујоркy (7,322,564, 1990 г.)
Los Angeles (3,485,499, 1990. г.) Чикаго (2,783,600, 1990. г.) Хјустон (1,697,873, 1990. г.) Филаделфија (1,585,577, 1990. г.) |
Власт | савезна једнопартијска марксистичко-лењинистичка социјалистичка република | федерална уставна председничка република |
Политичке партије | Комунистичка партија Совјетског Савеза | Републиканска странка и Демократска странка |
Први политички лидер и период на власти | Владимир Лењин (1917–1924) | Џорџ Вашингтон ( 1789–1797) |
Последњи лидер (1991) и период на власти | Михаил Горбачов ( 1985–1991) | Џорџ Х. В. Буш (1989–1993) |
Установљење | 7. новембар 1917. (Октобарска револуција у Петрограду, Русија) 30. децембар 1922. (споразум о оснивањy) 31. октобар 1924. (усвојен устав) |
4. јул 1776. (Декларација о независности САД) 3. септембар 1783. (Независност призната) 21. јун 1788. (усвојен устав) |
Званични или најчешће коришћени језик | Руски | Енглески |
Валута | Совјетска рубља (руб) | Амерички долар($) |
БДП (номинално) | $2.659 трилиона (~$9,896 per capita) | $5.79 трилиона (~$24,000 per capita) |
Обавештајне службе | Комитет државне безбедности СССР (KGB) Main Intelligence Directorate (GRU) Спољна обавештајна служба (SVR) |
Централна обавештајна агенција (ЦИА) Федерални истражни биро (FBI) Национална обавештајна агенција (NSA) |
Војни трошкови | $217.579 милијарди (1990)[2] | $624.852 милијарди (1990)[2] |
Авијација | Совјетско ратно ваздухопловство (1990):
|
Америчко ратно ваздухопловство (1990):[3]
|
Нуклеарно оружје (укупно)[6] | 32,980 (1990) | 21,392 (1990) |
Економија | Комунизам (конкретно Марксизам-лењинизам), планска економија | Капитализам, мешовита економија |
Економски савез | Савет за узајамну економску помоћ | Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) |
Војни савез | Варшавски пакт (ВП) | Организација Сјеверноатлантског споразума (НАТО) |