Англосаксонско право
From Wikipedia, the free encyclopedia
Англосаксонско право, такође познато као и англоамеричко право, опште право (енгл. ) или прецедентно право, је правни систем који преовлађује у већини енглескоговорећих држава.[1] Опште право је засновано не само на законима, већ и на ауторитативним пресудама изреченим у прошлости - такозваним преседанима - (судска пракса), као и на судском тумачењу. У том смислу она представља контраст у поређењу са континеталним правом које се заснива на законима кодификованим од стране одговарајућих законодаваца и у којима судство има подређену, али исто тако независну улогу.[2][3][4][5][6]
Развој права у општем праву заснован је првенствено на методолошком принципу аналогије између конкретних појединачних случајева, док у континеталном систему право је већином узакоњено у самим законима на апстрактном нивоу. Тако да при решавању правног проблема у континеталном правном систему доћи ће до интерпретације апстрактних правних норми, у ангосаксонском правном систему ће се тражити старији проблеми слични оном датом. Карактеристика „обичајног права” је да настаје преседент. У случајевима када се странке не слажу око тога какав је закон, суд уобичајеног права осврће се на претходне одлуке релевантних судова и сједињује принципе тих прошлих случајева примењивих на тренутне чињенице. Ако је сличан спор решен у прошлости, суд је обично дужан да следи образложење коришћено у претходној одлуци. Ако, међутим, суд утврди да је тренутни спор другачији од претходних случајева, судије имају овлашћење и дужност да реше питање спора.[7] Суд се изјашњава разлозима за одлуку, а ти разлози се скупљају са прошлим одлукама као преседаном да обавежу будуће судије и парничне странке.
Обичајно право је настало у пракси судова енглеских краљева након Норманског освајања 1066. године.[8] Британско царство је касније проширило енглески правни систем на своје колоније, од којих су многе задржале систем обичајног права и данас.