Божанство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Божанство је, по веровању неких култура, натприродно биће које се сматра божанским или светим.[1][2] Мушко божанство се назива бог, док је женско богиња.
Религије се могу категорисати по томе колико божанстава обожавају. Монотеистичке религије прихватају само једно божанство (претежно названо Бог),[3][4] док политеистичке религије прихватају више божанстава.[5] Хенотеистичке религије обожавају једно врховно божанство, али не искључују остала, сматрајући их аспектом истог божанског принципа;[6][7] док нонтеистичке религије поричу било ког врховног вечног божанског творца али прхватају пантеон божанстава који живе, умиру и могу се поново родити као било које друго биће.[8][9]
Иако већина монотеистичких религија традиционално сматра свог Бога као свемогућег, свеприсутног, добронамерног и вечног,[10][11][12] ниједна од ових особина није битна за дефиницију "божанства"[12][13] и различите културе су различито концептуализовале своје божанство.[12][13] Монотеистичке религије углавном се односе на Бога у мушком роду,[14][15] док се друге религије односе према својим божанствима на различите начине - мушка, женска, двополна и бесполна божанства.[16][17][18]
Историјски, многе древне културе - укључујући древне Месопотамце, Египћане, Грке, Римљане, Нордијце и Азијате - персонификовале су природне појаве, или као намерне узроке или као ефекте.[19][20][21] Неке авестанска и ведска божанства сматрана су етичким концептима.[19][20] У индијским религијама, божанства су замишљана како се манифестују у храму тела сваког живог бића, као чулни органи и ум.[22][23][24] Божанства су замишљана као облик постојања (Самсара) након поновног рођења, за људска бића која су добијала заслуге кроз етички живот, где су постајали божанства чувари и живели блажено на небу, али су такође подложни смрти кад се њихова заслуга изгуби.[8][9]