Истанбул
највећи град Турске / From Wikipedia, the free encyclopedia
Истанбул (тур. ), кроз историју познат као Византион, Константинопољ и Цариград, најнасељенији је град у Турској Републици и привредно, културно и историјско средиште земље. Истанбул је трансконтинентални град у Евроазији, смјештен на Босфорском мореузу (који раздваја Европу и Азију) између Мраморног и Црног мора. Привредно и историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској страни живи око трећине становништва града.[4] Град је управно средиште Метрополитанске општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), која има више од 15 милиона становника.[1] Истанбул је један од најнасељенијих градова на свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се сматра мостом између Истока и Запада.
Истанбул | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Турска |
Регија | Мраморна регија |
Покрајина | Истанбул |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 15.569.856 [1][2][3] |
— густина | 6.042,21 ст./km2 |
Агломерација (2022.) | 15.907.951 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 02′ 43″ С; 29° 02′ 04″ И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 537 m |
Површина | 2.576,85 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Екрем Имамоглу (CHP) |
Позивни број | 212, 216 |
Регистарска ознака | 34 |
Веб-сајт | |
Основан као Византион на рту Сарајбурну око 660. године прије н. е, град је по величини и утицају постао један од најважнијих у историји. Након што је поново основан као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска пријестоница за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Ромејско (330—1204. и 1261—1453), Латинско (1204—1261) и Османско (1453—1922) царство.[5] Град је био полазна тачка ширења хришћанства током Римског и Ромејског царства, прије османског освајања 1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и средиште Османског калифата.[6]
Међу важним карактеристикама Истанбула су стратешки положај на Путу свиле,[7] жељезничка мрежа ка Европи и Блиском истоку, као и једина поморска веза између Црног и Средоземног мора која је створила космополитско друштво, иако је то мање од оснивања Турске Републике 1923. године. Иако је Истанбул у међуратном периоду изгубио трку за нову турску пријестоницу од Анкаре, град се од тада поново уздигао у геополитичким и културним питањима. Становништво града је од педесетих година 20. вијека порасло за десет пута, због прилива досељеника из цијеле Анадолије, због чега су се границе града прошириле.[8][9] Умјетничке, музичке, филмске и културне свечаности у граду се поново одржавају од краја 20. вијека. Побољшана инфраструктура довела је до комплексне саобраћајне мреже.
Отприлике 9,16 милиона страних посјетилаца пристигло је у Истанбул 2017. године, седам година од када је град проглашен за Европску пријестоницу културе, што је град учинило десетом најпопуларнијом туристичком одредницом на свијету.[10] Највећа знаменитост града је историјско средиште, које се дјелимично налази на списку Свјетске баштине Унеска, док се културним и забавним средиштем сматра градска природна лука, Златни рог, који се налази у округу Бејоглу. Као један од глобалних градова,[11] Истанбул се сматра једном од најбрже растућих економских метропола на свијету.[12] Град је сједиште многих турских предузећа и медија и чини више од четвртине бруто домаћег производа земље.[13] У нади да ће искористити своју ревитализацију и убрзано ширење, Истанбул је пет пута за двадесет година затражио да буде домаћин одржавања Љетних олимпијских игара.[14]