Мађарско-румунски рат (1919)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мађарско-румунски рат (мађ. , рум. ) је рат вођен између Краљевине Румуније и Мађарске Совјетске Републике. Избио је марта, а трајао до августа 1919. године. Избио је због Трансилваније, која је припојена Румунији 1. децембра 1918. године „Прокламацијом о уједињењу“. Она је донета у Алба Јулији и усвојили су је трансилвански Румуни, у чему их је подржала депутација трансилванских Саксонаца (Саси), али не и Секељи (Мађари) и Немци из Баната. Априла 1919. године на власт у Мађарској дошли су бољшевици, обећавши повраћај изгубљених територија, и прогласили су Мађарску Совјетском републиком. Армија нове владе брзо започиње дејства за повраћај Трансилваније, али Румунија врши контранапад и окупира велики део територије Мађарске, укључујући и престоницу Будимпешту. Мађарска Совјетска Република је уништена и нова мађарска власт започиње бели терор у земљи. Румунска војска се повукла из Мађарске марта 1920. године.
Мађарско-румунски рат[1] | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Првог светског рата | |||||||||
Улазак румунских трупа у Будимпешту | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Мађарска Совјетска Република |
Румунија Чехословачка | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Аурел Штромфелд Ференц Јулиер Вилмош Бем Бела Кун Михаљ Карољи |
Трајан Мошоју Георге Мардареску Константин Презан Фердинанд I Хоенцолерн Томаш Масарик | ||||||||
Јачина | |||||||||
~65.000[тражи се извор] | ~65.000[тражи се извор] | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
непознати | непознати |