Наос
From Wikipedia, the free encyclopedia
Наос (стгрч. ) архитектонски је појам за унутрашњу централну и главну просторију у храму између пронаоса и епистодома, и који обично садржи култну фигуру посвећену одређеном богу.[1] Има исто значење као и цела и секос.[1] У римској архитектури означава продавницу окренута ка улици (види: Домус).
Наос је посебна светиња и у њему је у старом Египту била смештена култна скулптура богова и на основу веровања старих Египћана ту је збиља обитавао Бог.
У најстарија времена наос је био израђиван од дрвета а касније у доба старе империје египта био је израђиван од тврдих врста камена. У украшавању наоса употребљавани су симболички елементи.
У православљу, наос означава део цркве (храма) где се налазе верници током обреда. Наос је од олтара одвојен иконостасом.