Улица (филм)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Улица (итал. ) италијанска је драма из 1954. коју је режирао Федерико Фелини по представи коју је писао са Тулијем Пинелијем и Ениом Флаианом. Филм осликава наивну младу жену (Ђулиета Масина) коју је мајка продала британском снагатору (Ентони Квин) и коју је он повео са собом на пут.
Улица | |
---|---|
Режија | Федерико Фелини |
Сценарио | Федерико Фелини,
Тулио Пинели, Енио Флаиано |
Продуцент | Дино Де Лаурентис, Карло Понти |
Главне улоге | Ђулијета Масина, Ричард Бејсхарт |
Музика | Нино Рота |
Сниматељ | Отело Мартели, Карло Карлини |
Монтажа | Лео Катоцо |
Продуцентска кућа | Транс Лукс Инк. |
Трајање | 104 минута |
Земља | Италија |
Језик | италијански |
веза |
Фелини је говорио о Улици као о „комплетном каталогу целог његовог митолошког света, опасној репрезентацији његовог идентитета који је обузет без преседана.“[1] Као резултат, филм је захтевао више времена и труда него било шта на чему је пре или после тога радио.[2] Процес стварања био је дуг и вијугав; било је разних проблема током продуцирања, укључујући и нестабилну финансијску подршку, проблеме при распоређивању улога и бројна кашњења. На крају, мало пре завршетка снимања, Фелини је доживео нервни слом што је захтевало лечење да би могао да заврши финалну фазу снимања филма. Иницијална реакција критичара била је оштра, а премијера на филмском фестивалу у Венецији била је прилика да се горке контроверзе претворе у јавни окршај између Фелинијевих обожаваоца и клеветника.
Касније је, ипак, Улица постала „...један од најутицајнијих филмова икада направљених“, према речима Америчког филмског института.[3] Филм је освојио свечану награду Оскар за најбољи филм на страном језику 1957.[4] [5]Овај филм се нашао на четвртом месту на листи Британског филмског института као један од десет најбољих филмова.[6]