Хрушчовљево одмрзавање
период од средине 1950-их до средине 1960-их када су репресија и цензура у Совјетском Савезу ублажене због политике Никите Хрушчова / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрушчовско одмрзавањее (рус. хрущёвская о́ттепель)[1] односи се на период од средине 1950-их до средине 1960-их када су репресија и цензура у Совјетском Савезу ублажене због политике Никите Хрушчова[2] и отпочео је миран суживот са другим народима. Термин је скован по роману Иље Еренбурга из 1954. Одмрзавање („Оттепель“),[3] сензационалног књижевног остварења у том периоду.
Одмрзавање је постало могуће након смрти Јосифа Стаљина 1953. године. Први секретар Хрушчов је осудио бившег генералног секретара Стаљина[4] у „Тајном говору“ на 20. конгресу Комунистичке партије,[5][6] затим је збацио стаљинисте током његове борбе за власт у Кремљу. Одмрзавање је наглашено Хрушчовљевом посетом Пекингу, Народној Републици Кини 1954. године, његовом посетом Београду, Југославији (са којом су се односи погоршали од раскола Стаљин-Тито 1948.), и његовим каснијим сусретом са Двајтом Ајзенхауером касније те године, што је кулминирало Хрушчовљевом посетом Сједињеним Државама 1959.
Одмрзавање је дозволило извесну слободу информисања у медијима, уметности и култури ; међународни фестивали; страни филмови; нецензурисане књиге; и нови облици забаве на националној телевизији у настајању, у распону од масовних парада и прослава до популарне музике и естраде, сатире и комедија и емисија свих звезда[7] попут Голубоја Огоњока. Оваква политичка и културна ажурирања у целини имала су значајан утицај на јавну свест неколико генерација људи у Совјетском Савезу.[8][9]
Леонид Брежњев, који је наследио Хрушчова, окончао је отапање. Економска реформа Алексеја Косигина из 1965. де фацто је прекинута до краја 1960-их, док је суђење писцима Јулију Данијелу и Андреју Сињавском 1966. године — прво такво јавно суђење од Стаљинове владавине — и инвазија на Чехословачку 1968. утврдила преокрет . либерализације земље.