Метаболизм
From Wikipedia, the free encyclopedia
Метаболизм (грек. μεταβολήcode: el is deprecated metabolē, "хиси" рагӀудаса) буго организмазда ралъи кколел химикиял реакциябазул гӀаммлъи. Метаболизмалъул лъабго кьуччӀаб функция ккола: кванил энергия жиндица целлулариял процессал риччалеб энергиялде буссинаби; квен протеиназул, липидазул, нуклеикиял цӀекӀразул ва цо-цо карбонгьидратазул хетулал блоказде буссинаби; ва метаболикиял хутӀалаби тӀагӀинари. Гьел энзим-каталулел реакцияз рес кьола организмалъе гӀезе ва репродукция гьабизе, жиндирго структураби цӀунизе ва сверухъ бугелде реактизе. Метаболизм абураб рагӀи гьединго гӀахьал гьабула чӀагоял организмазулӀ лӀугьунел химикиял реакциязул суммалде, энирго гъорлӀ квен бихӀинаби ва гьоркьор ругел батӀи-батӀиял лъамалабазде субстанцияби раччи, эдинлъуда тӀадегӀан рехсараб лъамалабазда жанир рукӀунел реакциябазул гӀаммлъуде абула интермедиатаб (гьоркьосеб) метаболизм–илан.