Удмурт мацӀ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Удмурт буго пермияб мацӀ, жинда удмуртал кӀалъалеб. Уралияб мацӀ букӀун, элъул нахъегӀанаб гӀагарлъи буго финн, эстон, манси, ханти, ва гьунгар гӀадинал мацӀазулгун. Удмурт мацӀ буго гӀурусгун цадахъ-официалияб мацӀ Удмуртиялда.
Удмурт мацӀ | |
---|---|
Удмурт кылcode: udm is deprecated Udmurt kylcode: udm is deprecated | |
Территория | Россия |
Регион | Удмуртия |
Этниклъи | Удмуртал |
КӀалъалел | 270 000 (2020 ценз)[1] |
Уралиял
| |
Официалаб статус | |
Официалаб мес | Россия
|
МацӀалъул кодал | |
ISO 639-2 | udm |
ISO 639-3 | udm |
Glottolog | udmu1245 |
ELP | Udmurt |
Удмурт классификатула тӀагӀине хӀинкъи бугеб мацӀ гӀадин ЮНЕСКОдул Дунялалъул хӀинкъаликь ругел мацӀазул атлас (2010) | |
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА. |
Коми ва перм мацӀазда цадахъ элъ гӀуцӀула уралияб хъизамул пермияб къокъа. Удмурт хъвазе хӀалтӀизабулеб буго кириллияб алфабет, тӀаде гӀурус алфабеталда гьечӀеб щуго симболгун: Ӝ/ӝ, Ӟ/ӟ, Ӥ/ӥ, Ӧ/ӧ, and Ӵ/ӵ. Удмурт мацӀалъул лексиконалда руго мадугьалихъ ругел мацӀаздаса рачӀарал рагӀабиги, аслияб куцалъ татар ва гӀурус мацӀаздаса.
2010 соналда, Россиялъул цензалда рекъон, Россиялда вукӀун вуго удмурт мацӀалда кӀалъалев 324,000 чи, этникиял удмуртазул шагарго 554,000 чиясда гьоркьов.[4] Ethnologue-лъ риккӀанихъе, букӀараб РСФСРлда (1989 ценз) вукӀун вуго 550,000 чи эб мацӀалда кӀалъалезул (77%) этникияб популациялъул 750,000 чиясда гъорӀ,[5] риккӀен гӀодобеккун буго 41%-лъ 21 сонида жаниб.