Јереван
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јереван (јерм. , јерменски изговор [jɛɾɛvɑˈn]) главни је и највећи град Јерменије и један од најстаријих стално насељених градских центара у свету.[2] Смештен на обалама реке Храздан, Јереван представља административни, културни и индустријски центар Јерменије. Главни град је од 1918. године и тринаеста је по реду јерменска престоница. Град такође представља и седиште Араратског католикосата, највећег католикосата Јерменске апостолске цркве и једне од највећих епархија у свету.[3]
Јереван | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Јерменија |
Покрајина | Град Јереван |
Основан | 782. п. н. е. |
Стара имена | Еребуни, Еривањ (до 1936) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 1.121.900 [1] |
— густина | 5.030,94 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 1.475.000[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 10′ 48″ С; 44° 30′ 43″ И |
Временска зона | UTC+4 (лети UTC+5) |
Апс. висина | 900—1.200 m |
Површина | 223 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Храчја Саркисјан |
Поштански број | 0001—0099 |
Позивни број | +374 (10) |
Веб-сајт | |
Историја Јеревана почиње 782. п. н. е. када је краљ Аргишти I од Урартуа подигао утврђење Еребуни на западним обронцима планине Арарата.[4] Еребуни је био „замишљен као велики управни и верски центар и права краљевска престоница”.[5] Касније су током древног Јереванског краљевства други градови били бирани за престонице, па је Јереван изгубио на значају у том периоду. Током иранске и руске владавине над овим просторима, Јереван је био средиште Јереванског каната од 1736. до 1828. године, односно 1850. до 1917. године. Након Првог светског рата град је постао престоница Демократске Републике Јерменије када је хиљаде људи који су преживели геноцид над Јерменима у Османском царству населило ове просторе.[6] Највећи раст град је доживео током 20. века када је Јерменија постала једна од 15 република Совјетског Савеза. За свега 50-ак година град је трансформисан из варошице од неколико хиљада становника у главни и најважнији културни, просветни и индустријски центар Јерменије.
Са порастом јерменске економије, Јереван је претрпео велику трансформацију. Од почетка 2000-их је израђен велики број зграда попут ресторана, продавница, уличних кафића који су били ретки током совјетског периода. Према проценама за 2011. годину у ужем делу града је живело 1.122.000 становника, а у ширем подручју града нешто мање од 1.500.000 становника.[1] У првом кварту 2011 године, стопа незапослености у Јеревану износила је 7,8% У односу на 1.060.138 становника који су 2011. чинили 35% укупног броја становника Јерменије, процене из 2016. године наводе на у Јеревану живи 1.073.700 становника.[7] УНЕСКО је прогласио Јереван за Светску престоницу књиге у 2012. години.[8] Поред овога, Јереван је и придружени члан -а, мреже европских престоница.[9]
Када је реч о значајним знаменитостима града Јеревана, значајно место свакако заузима тврђава Ереван, која се сматра местом рођења целог града; затим црква Циранавор, која представља најстарију преживелу цркву у Јеревану; саборна црква Светог Григорија Просветитеља, највећа саборна црква Јерменске апостолске цркве у свету; Цицернакаберд, званични споменик споменик жртвама геноцида над Јерменима. Поред ових, у Јеревану се налази и велики број оперских кућа, позоришта, музеја, библиотека и других културних институција. Јереванско оперско позориште главна је позоришна дворана у Јеревану; Национална галерија Јерменије представља највећи јерменски уметнички музеј у Републици Јерменији и дели зграду са Историјским музејом Јерменије; Матенадарански архиви који представљају једно од највећих спремишта древних књига и рукописа на свету.