Људски патогени
From Wikipedia, the free encyclopedia
Људски патогени или хумани патогени посебна су група микроба или микроорганизам (вируса, бактерија, приона или гљива) који штете свом домаћину и изазивају одређене симптоме које препознајемо као заразну болест.[1]
Људска физиолошка одбрана од уобичајених патогена углавном зависи од стања човековог имуног система и стања неких од облика нормалне телесне флоре и фауне. Јер, ако су имуни систем или „добра“ микробиота на било који начин оштећени (као што је примена хемотерапије, вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) или злоупотреба антибиотикаа који се узимају да убију друге патогене), хумани патогени који су били присутне у човековом организму у стању мировања или латенције, могу почети да се размножавају и нанети штету домаћину. Такви случајеви се називају опортунистичким инфекцијама.
Неки патогени (као што је бактерија Јерсинија пестис (лат. Yersinia pestis), која је можда изазвала црну кугу, вирус вариоле и протозоа маларије) били су одговорни за огроман број смртних случајева на глобалном нивоу и имали бројне ефекте на погођене групе.
У модерно доба посебно се истиче ХИВ, за који се зна да је заразио неколико милиона људи широм света, заједно са вирусом грипа и и коронавирусима.[2]
Иако је тренутно постигнут напредак у медицини заштити људи од инфекције хуманим патогенима, употребом вакцинације, антибиотика и фунгицида и напредак у области безбедност хране, хигијени и третману воде за пиће исузбијено штетно дејство неких патогена, и даље постоји група хуманих патогена која угрожава на хиљде људски живота широм света.