Аватар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аватар (санскрит: अवतार силазак, у значењу силазак са неба) означава инкарнацију божанства на земљи у хиндуизму.[1][2] Бог долази да услиши неку потребу човечанства. У том смислу, Заратустра, Буда, Исус и Мухамед сматрају се аватарима. Хиндуси се моле живим или мртвим аватарима.
У делу багавад гита бог Кришна изјављује: „За спас доброга, за уништење зла и због очувања вечног закона, повремено ћу се појављивати у инкарнацијама“ (IV, 8). Лекције којима их уче аватари, човечанство постепено претвара у праксу, проширујући разумевање смисла живота и доприносећи духовној еволуцији. Концепт аватара се развио касно у хиндуистичкој митологији, али се појављује још у списима упанишаде као принцип који се стално изнова објављује свету. Бог Кришна се сматра јединим потпуним аватаром бога Вишну. Остали аватари су делимичне манифестације божанских принципа. Основна функција аватара је увек иста; то је поновно успостављање дарме, или вечног закона (поретка, доктрине). Аватар то чини у складу са духом епохе у којој се појављује. У овом послу им некада помажу чудесне силе у лику помоћника (vibhûti).
Реч аватар се не појављује у ведској литератури;[3] међутим, појављује се у развијеним облицима у постведској литератури, а посебно као именица у пуранској литератури после 6. века.[4] Упркос томе, концепт аватара је компатибилан са садржајем ведске литературе, попут Упанишада, јер је то симболична слика концепта Сагуна Брахмана у филозофији хиндуизма. Ригведа описује Индру као обдареног мистериозном моћи преузимања било каквог облика по вољи.[5][6] Багавад Гита излаже доктрину Аватара, али са другим терминима осим аватара.[4][7]
Теолошки, термин се најчешће повезује са хиндуистичким богом Вишнуом, иако је та идеја примењена и на друга божанства.[8] Различити спискови аватара Вишнуа појављују се у хиндуистичким списима, укључујући десет Дашаватара Гаруда Пурану и двадесет два аватара у Багавата Пуране, мада ова последња додаје да су инкарнације Вишнуа безбројне.[9] Аватари Вишнуа су важни у теологији ваишнавизма. У хиндуистичкој традицији шактизма заснованој на богињама, аватари Девија у различитим изгледима као што су Трипура Сундари, Дурга и Кали се обично срећу.[10][11][12] Док се аватари других божанстава као што су Ганеша и Шива такође помињу у средњовековним хиндуистичким текстовима, ово је мање заступљено.[13] Доктрина инкарнације је једна од битних разлика између вишнавске и шивистичке традиције хиндуизма.[14][15]
Концепти инкарнације који су у неким аспектима слични аватару се такође налазе у будизму,[16] хришћанству[3] и другим религијама.[16]
Свето писмо сикизма укључује имена бројних хиндуистичких богова и богиња, али је одбацило доктрину о инкарнацији спаситеља и подржало гледиште светаца хиндуистичког Бакти покрета као што је Намдев, да је безобличан вечни бог у људском срцу, а да је човек свој сопствени спаситељ.[17][18][19]