Активизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене[1]. Социјални рад у заједници посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова живота, посебно маргиналних група и угрожених појединаца. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група.[1] У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У СФРЈ се под активизмом подразумевао политички рад, а једини политички рад је био за Комунистичку партију Југославије. Доласком вишестраначја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним круговима Запада под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.
Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном раду „улога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.[1] Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: мировни активизам, еколошки активизам, феминистички активизам, ЛГБТ активизам итд. Конкретне активности активизма могу бити у најразличитијој форми: кампање, петиције, акције за подизање свести јавног мњења, грађанска непослушност, обезбеђивање правне помоћи, бојкот, лобирање, протести, директне акције.
Активизам се може спроводити свакодневно на различите начине, укључујући стварање уметности (артивизам), компјутерско хаковање (хактивизам) или једноставно кроз начин на који неко одлучи да троши свој новац (економски активизам). На пример, одбијање куповине одеће или друге робе од предузећа у знак протеста против експлоатације радника од стране тог предузећа може се сматрати изразом активизма. Међутим, највидљивији и најутицајнији активизам често долази у облику колективне акције, у којој бројни појединци заједно координирају чин протеста како би остварили већи утицај.[2] Колективна акција која је сврсисходна, организована и одржавана током одређеног временског периода постаје позната као друштвени покрет.[3]
Историјски гледано, активисти су користили литературу, укључујући памфлете, трактате и књиге да шире или пропагирају своје поруке и покушавају да убеде своје читаоце у праведност свог циља. Истраживања су сада почела да изучавају како савремене активистичке групе користе друштвене медије да олакшају грађански ангажман и колективну акцију комбинујући политику са технологијом.[4][5] Левичарски и десничарски онлајн активисти често користе различите тактике. Хаштаг активизам и офлајн протести су чешћи на левици. Стратешки рад са партизанским медијима, миграција на алтернативне платформе и манипулација матичних медија су чешћи на десници.[6] Поред тога, перцепција повећаног левичарског активизма у науци и академским круговима може смањити конзервативно поверење у науку и мотивисати неке облике конзервативног активизма, укључујући и универзитетске кампусе.[7][8] Неки научници су такође показали како је утицај веома богатих Американаца облик активизма.[9][10]