Алгонквини (народ)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алгонквини (или Омамивинини, Анисинапе) су народ који припада алгонквинској породици народа, којој су и дали своје име. Говоре алгонквинским језиком (који је у ствари удаљени дијалекат оџибвејског језика) који припада централној подгрупи алгонквинских језика.[1] Културолошки и језички блиско су повезани са Отавама и Оџибвама (Алгонквини, Отаве и Оџибве говоре различитим дијалектима истог језика). Алгонквини заједно са Отавама, Оџибвама, Потаватомијима, Ниписинзима и Мисисогама чине Анишинабе групу алгонквинских народа.
Након контакта са Европљанима, Алгонквини (или Омамивинини, Анисинапе) су почели да тргују крзном са Французима и Холанђанима. Због чега су заратили са моћним Ирокезима, чија се конфедерација налазила на западу данашње државе Њујорк. Алгонквини (или Омамивинини, Анисинапе) су 1570. створили савез са Монтањима (или Инуима), који су живели источно од њих и насељавали су простор који је допирао до Атлантског океана. Због сукоба са Ирокезима и због епидемија болести које су донели Европљани, а на које нису имали имунитет, имали су велике губитке у становништву. Преживели су касније смештени на резервате.
Данас већи део народа, тачније 9 банди живи у Квебеку, док једна банда живи у Онтарију. Народ Алгонквин (или Омамивинини, Анисинапе) има око 11.000 припадника.