Багдад
главни град Ирака / From Wikipedia, the free encyclopedia
Багдад (арап. ) је главни град Ирака. Други је највећи град у југозападној Азији,[1] после Техерана, са процењеним бројем становника од 8.765.000 (2016).[2][3] Налази се на реци Тигар и био је насељен од давних времена.[4]У врло кратком времену од свог оснивања, Багдад се развио у значајан културни, трговачки и научни центар. Осим тога, град је био седиште неколико кључних академских институција (нпр. Кућа знања), што је граду донело светску репутацију центра учења. Током позног средњег века, Багдад се сматрао једним од највећих градова света, са процењених 1,2 милиона становника. Према неким археолозима, он је био први град на свету који је достигао број од преко милион становника.[5]
Багдад | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Ирак |
Покрајина | Багдад |
Основан | 762. п. н. е. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2018. | 8.126.755 |
— густина | 39.798,02 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 33° 20′ 00″ С; 44° 23′ 00″ И |
Апс. висина | 34 m |
Површина | 204,2 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сабер Набет ел-Есави |
Поштански број | 10001–10090 |
Веб-сајт | |
baghdadgov.com |
Добио је на значају пошто га је 762. године халиф Ел Мансур (754—775) изабрао за престоницу абасидске династије. За време Харуна ел Рашида доживљава највећу славу, која се огледа у „Хиљаду и једној ноћи“, и био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. Као центар ислама, по питању трговине и културе заостаје само за Константинопољем. Почео је да губи моћ када је 836. године престоница премештена у Самару. Године 1258, опљачкали су га Монголи под Хулагуом, 1401. године га је освојио Тамерлан, а 1524. године је потпао под власт персијске сафавидске династије. Под влашћу султана Сулејмана Величанственог град је 1534. године постао део Османског царства, а у кратком периоду (1623—1638) поново је под сафавидском влашћу све до Првог светског рата (1914—1918). Године 1921, постаје престоница Краљевине Ирак. Године 1958, државним ударом у Багдаду окончана је монархија. Током 20. века град се проширио територијално и демографски. Тешко је оштећен у бомбардовању током рата у Персијском заливу и од тада је под међународним трговинским санкцијама више од једне деценије.[4] У току рата, град је често био поприште бомбашких напада. Према извјештају ЦНН-а из 2012. Багдад се налазио на списку најнегостољубивијих градова на свету са најнижим квалитетом живота,[6] док га је консултантска фирма Мерцер ојенила најгорим међу 221 велика града, мерено по квалитету живота.[7]