Бил Расел
кошаркашки играч и тренер из САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Фелтон „Бил“ Расел (енгл. ; Монро, Луизијана, 12. фебруар 1934 — Мерсер Ајланд, Вашингтон, 31. јул 2022) био је амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. Играо је на позицији центра за Бостон селтиксе. Пет пута је био НБА МВП и дванаест пута учесник НБА ол-стар утакмице меча. Расел је био предводник славне династије Селтикса која је у 13 сезона под његовим вођством освојила 11 титула првака НБА. Заједно са хокејашем Хенријем Ричардом из НХЛ држи рекорд за највише титула освојених од стране појединачног спортисте у било којем професионалном спорту у Северној Америци. Висок 208 и распоном руку од 224 ,[1][2] сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена. Пре почетка професионалне каријере, са универзитетским тимом Сан Франциско донси био је универзитетски првак две године заредом, а са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну.[3]
Бил Расел | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Вилијам Фелтон Расел | ||||||||||||
Датум рођења | (1934-02-12)12. фебруар 1934. | ||||||||||||
Место рођења | Монро, Луизијана, САД | ||||||||||||
Датум смрти | 31. јул 2022.(2022-07-31) (88 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Мерсер Ајланд, Вашингтон, САД | ||||||||||||
Држављанство | САД | ||||||||||||
Висина | 2,08 | ||||||||||||
НБА драфт | 1960. / 2. пик, 1. рунда | ||||||||||||
Одабрао: Сент Луис хокси | |||||||||||||
Про каријера | 1956—1969 | ||||||||||||
Позиција | центар | ||||||||||||
Тренерска каријера | 1966—1988 | ||||||||||||
Године | Клуб | ||||||||||||
1956—1969 | Бостон селтикси | ||||||||||||
Године | Репрезентација | ||||||||||||
1956 | Сједињене Државе | ||||||||||||
1966—1969 | Бостон селтикси | ||||||||||||
1973—1977 | Сијетл суперсоникси | ||||||||||||
1987—1988 | Сакраменто кингси | ||||||||||||
Награде | |||||||||||||
| |||||||||||||
Статистика каријере у НБА као играча | |||||||||||||
Поени | 14.522 (15,1 по утакмици) | ||||||||||||
Скокови | 21.620 (22,5 по утакмици) | ||||||||||||
Асистенције | 4.100 (4,3 по утакмици) | ||||||||||||
Статистика на basketball-reference.com | |||||||||||||
Статистика на nba.com | |||||||||||||
Статистика тренерске каријере | |||||||||||||
НБА | 341–290 (.540) | ||||||||||||
Кошаркашка кућа славних као играч | |||||||||||||
Кошаркашка кућа славних као тренер | |||||||||||||
ФИБА кућа славних као играч | |||||||||||||
Кућа славних на колеџу уведен 2006 | |||||||||||||
Медаље
|
Као играч, био је јак у блокадама и у одбрани човек на човека, што је помогло Селтиксима да доминирају лигом 60-их година. Поред тога, био је и добар скакач и четири пута је био најбољи скакач лиге, а у 12 сезона заредом имао је преко 1.000 скокова[4] и на другом је мјесту по броју скокова и скокова по утакмици у историји лиге, иза Вилта Чејмберлена. Такође је и клупски рекордер по броју скокова. Један је од два играча у историји НБА са преко 50 скокова на једној утакмици, поред Чејмберлена, који му је био велики ривал и други најважнији играч те генерације. Иако никада није био фокус напада у Селтиксима, успео је да постигне 14.522 поена у својој каријери и држи осмо место на листи најбољих стрелаца Бостон Селтикса свих времена.
Осим у играчком смислу, Расел је имао и важну улогу у друштвеном животу, с обзиром да је предводио први талас тамнопутих играча у лиги, заједно с Ерлом Лојдом, Чаком Купером и Натанијел Клифтоном, а такође је био и први тамнопути кошаркаш који је постигао статус суперзвезде. Осим као играч, три сезоне је водио Селтиксе као тренер-играч (од 1966. до 1969), чиме је такође постао први тамнопути тренер у историји северноамеричког професионалног спорта, као и први тамнопути тренер који је освојио титулу првака. Године 2011. тадашњи председник Барак Обама уручио му је Председничку медаљу слободе за његов допринос на терену и Покрету за грађанска права.[3] Уврштен је у кошаркашку кућу славних и као играч и као тренер, а такође је уврштен и у ФИБА кућу славних.
Преминуо је природном смрћу 31. јула 2022. године у свом дому у Мерсер Ајланду, у држави Вашингтон.[5] Његова породица је, преко Раселовог званичног Твитер налога, тог дана обавестила јавност о његовој смрти.[6]
Њему у част су током НБА сезона 2022/23. сви играчи на горњој десној страни предњег дела дреса носили број 6, који је Расел носио током играчке каријере, на црној позадини. Тај број се налазио и на половини терена у ауту код записничког стола у свим дворанама,[7] а његови Бостон Селтикси су поред тога поставили број 6 и у оба рекета, како би одали почаст његовој доминантној игри у рекету.[8] У његову част, НБА је повукла из употребе број 6 у свим клубовима, са изузетком да тај број могу да наставе да носе играчи који су га носили прије доношења одлуке, што је било први пут у историји да је један број повучен из цијеле лиге.[9]