Видео-трака
From Wikipedia, the free encyclopedia
Видео-трака је магнетна трака која се користи за чување видео-записа уз увек додати звук. Спремљене информације могу бити у облику аналогног сигнала или дигиталног сигнала. Користи се и у снимачима видео-касета () или, ређе, у диктафонима (BCR) као и у видео-камерама. Видео-траке се такође користе за чување научних или медицинских података, као што су подаци произведени електрокардиограмом .
Будући да видео сигнали имају веома велику пропусност, а непокретне главе захтевају изузетно велике брзине врпце, у већини случајева спирално скенирана видео глава окреће се против покретне врпце за снимање података у две димензије.
Трака је линеарна метода чувања информација и на тај начин намеће одлагање ради приступа делу траке који није већ против главе. У раним 2000-има уведени су и истакнути висококвалитетни медији за снимање видео-записа са приступом, као што су тврди дискови и флеш меморијe. Од тада се видео-касета све више повлачи у архивску употребу.