Висинска болест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Висинска болест, болест висина, је скуп знакова и симптома који заједно описују разне поремећаје и њихове компликације које настају у организму у току боравка на великим висинама (најчешће изнад 2.400-2.500 метара изнад мора)[1]. Болест настаје чешће при брзом успону који не дозвољава телу да се прилагоди условима који владају на висини. У већини случајева ради се о благом поремећају, који се манифестује; главобољом, губитаком апетита мучнинином, отежаним дисањем, брзим замарањем и у већини случајева не захтева интервенцију лекара. Ретко напредује у акутни висински едем мозга и акутни висински едем плућа, који могу изазвати тешке функционалне последице у организму, појаву коме и смртног исхода (уколико се симптоми болести правовремено не препознају).
Висинска болест | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | баромедицина ургентна медицина |
Најбољи начин спречавања појаве висинске болести је правилан (постепен) успон при чему се оставља довољно времена организму за аклиматизацију. Лечење висинске болести подразумева престанак даљег успона, брзи силазак на што нижу надморску висину, нарочито ако знаци болести и симптоми не пролазе или се погоршавају. Кисеоник и антиедематозни лекови примењују са као прва помоћ током силаска са висине.