Владе Краљевине Југославије у егзилу
From Wikipedia, the free encyclopedia
Југословенска влада у избеглиштву је званична влада Краљевине Југославије од априла 1941. Југословенска влада се евакуисала из Београда након инвазије Сила Осовине прво у Грчку, затим у Палестину, затим у Каиро у Египту, и коначно од јуна 1941. у Уједињеном Краљевству.
Краља Петра II, који је са владом отишао у егзил, Савезници су још увек сматрали легитимним краљем целе Југославије. У Југославији је паралелно текла борба против окупационих и квислиншких снага који су водили партизани предвођени КПЈ и Јосипом Брозом Титом и четници Драгољуба Михаиловића одани краљу Петру II, као и међусобни сукоб ова два покрета. Четнике су дуго подржавали Британци, Американци и избегличка влада.
Међутим, током рата, партизани су стекли премоћ. Тито је 1943. прогласио оснивање Демократске Федеративне Југославије и Националног комитета ослобођења Југославије (де факто владе). Савезници су временом почели да признају партизанима да су јачи покрет отпора и преусмерили су своју помоћ партизанима и укинули помоћ четницима.
Тито и нови председник избегличке владе Иван Шубашић су 16. јуна 1944. потписали Вишки споразум, којим је предвиђено уједињавање две југословенске владе. Краљ Петар II је 2. марта 1945. поставио краљевске намеснике и на њих пренео своја овлашћења до избора за уставотворну скупштину која је требало да одлучи питање облика владавине. 7. марта 1945. године формирана је привремена народна влада Демократске Федеративне Југославије, њеним формирањем нестало је дотадашњег паралелизма влада, односно "дуализма" или "двојства" влада. т.ј. образовању привремене владе претходило је распуштање НКОЈ-а и краљевске југословенске владе.