Дефорестација у Индонезији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дефорестација у Индонезији подразумева дугорочни губитак шума и растиња широм земље; што за собом оставља немерљив негативан утицај на друштво и животну околину. Индонезија је станиште неких од биолошки најразноврснијих шума на свету и трећа је по броју врста иза Бразила и Демократске Републике Конго.[1] Све до 1900. године, Индонезија је још увек била прекривена густим шумама, које су чиниле 84% укупне површине државе. Крчење шума се током 1970. година знатно увећало,[1] и у убрзаном успону је од тада. Процењује се да је покривеност шумама од 170 милиона хектара током 1900. смањена на мање од 100 милиона хектара до краја 20. века.[2] Током 2008. године, процењено је да ће тропске кишне шуме у Индонезији ишчезнути у наредних 10 година.[3] Од укупне сече шума у Индонезији, чак 80% се води као илегално.[4]
Велика шумска пространства у Индонезији су уништена од стране великих мултинационалних компанија за прераду целулозе, као што је и претворена су у плантаже.[5] Шуме често бивају спаљене од стране фармера и власника плантажа.[6] Други велики извор дефорестације је дрвна индустрија, вођена потражњом из Кине и Јапана.[7] Развој пољопривреде и пројекти трансмиграције навели су велики број људи да се населе у области прашума, додатно убрзавајући крчење шума.
Сеча и паљење шума ради рашчишћавања земљишта за пољопривреду, учинили су Индонезију трећим највећим светским емитером гасова који потпомажу ефекат стаклене баште, иза Кине и САД.[8] Шумски пожари често уништавају велике површине прерађивача угљеника, укључујући древне прашуме и тресетишта. Током маја 2011. године, Индонезија је прогласила мораторијум поводом нових уговора о сечи шума, како би подржала борбу против дефорестације.[9] Ова одлука се показала као неефикасна, јер је стопа сече шума наставила да расте. Од 2012. године, Индонезија је превазишла стопу сече шума у Бразилу,[10] и постала најбржа дефорестациона држава на свету.[11]