Диспнеја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Диспнеја, глад за ваздухом, заптив, тешкоћа у дисању (лат. ), недостатак је ваздуха праћен субјективним осећајем отежаног дисања, као последица несклада између вентилације плућа и потреба за ваздухом. То је генерички термин за означавање многи патофизиолошких поремећаја дисања, који могу да резултују различитим квалитетима респираторних тегоба, и служи да ближе опише одређену дијагнозу.[1]
Диспнеја | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | пулмонологија |
Patient UK | Диспнеја |
Велики број људи током свог живота често није свестан да пати од поремећаја дисања (или диспнеје). Различита физиолошка стања могу довести до непријатног осећаја недостатка ваздуха. Тако на пример сваки човек ако почне да размишља о свом дисању одмах започиње са мало дубљим дисањем, јер се код њега јавља психом изазван субјективни осећај диспнеје. Особа која реагују израженим страхом, „неурозом срца“ и сличним поремећајима, у одређеним ситуацијама могу да реагују тзв. „емоционалном диспнејом“, која може бити толико изражена, са хипервентилацијом праћеном тетаничним грчевима због алкалозе. Код неадекватно физички припремљеног организма, диспнеја може да буде и физиолошка појава, која се јавља у току или после напора. Диспнеја се доживљава на различите начини и може бити заједнички симптом за велики број физиолошких стања, али и различитих болести, и зато често има и многобројну етиологију.[2][3]
...Тако нпр, атлетичари, у току трке могу да имају тешку диспнеју а ипак уживају у спорту и животу. Болесник који умире од рака плућа са врло сличним физиолошким поремећајма дисања, има страховите патње и диспнеју доживљава потпуно другачије...[4][5]