Заштита шума
From Wikipedia, the free encyclopedia
Заштита шума је грана шумарства која се бави очувањем или побољшањем шуме и спречавањем и контролом оштећења шума која су настала природним путем или су их проузроковали људи (примери - ватра, животиње, инсекти, гљивице, штетне биљке и неповољни климатски услови).
Заштита шума такође има правни статус, а поред оштећења која укључују људски утицај, бави се и шумском патологијом. Због тога, постоје парадоксалне сугестије широм света поводом заштите шума.
У земљама у којима се говори немачки језик, заштита шуме усмерила би се на биотске и абиотске факторе који нису повезани са криминалом. Заштићена шума није исто што и заштита шума. Ови изрази могу довести до забуне у енглеском језику, мада су и на другим језицима јаснији. Као резултат тога, читање енглеске литературе може бити проблематично за нестручна лица због локализације и повезаности значења.
Типови лошег утицаја човека које заштита шума настоји да спречи укључују:
- Агресивна или неодржива пољопривреда и сеча шума
- Загађење земљишта на коме расту шуме
- Проширење развоја града узроковано повећањем популације, што резултира ширењем града[1]