Иван III Васиљевич
велики кнез Москве и Владимира / From Wikipedia, the free encyclopedia
Иван III Васиљевич (рус. ; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса” пошто је ујединио велик број кнежевина. Такође је познат као Иван Велики (рус. ).[1][2] Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „”. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „Трећи Рим”. Изградио је више катедрала и палата у Москви, као и велико утврђење Ивангород на Балтику. Успешно је ратовао са Литванијом и Шведском. На свој двор је доводио доста европских уметника, архитеката и дипломата и одржавао добре односе са Италијанима, Данском, Угарском и Светим римским царством. Послао је прву експедицију у истраживање Арктика 1465. Отворио је више ливница топова у Русији. Као владар, био је правичан, али преке и темперемантне нарави.
Иван III Васиљевич | |
---|---|
Пуно име | Иван III Васиљевич |
Датум рођења | (1440-01-22)22. јануар 1440. |
Место рођења | Москва, Велика московска кнежевина |
Датум смрти | 27. октобар 1505.(1505-10-27) (65 год.) |
Место смрти | Москва, Велика московска кнежевина |
Супружник | Maria of Tver, Софија Палеолог |
Потомство | Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна, Dimitri Ivanovitch |
Родитељи | Василиј II Слепи Maria of Borovsk |
Династија | Рјуриковичи |
Претходник | Василиј II Слепи |
Наследник | Василиј III Иванович |