Капитулација (предаја)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Капитулација (лат. — „мала глава или одјељење”; лат. — „лијечење под условима”) споразум је током рата за предају[11][12] непријатељској оружаној сили одређеног органа трупа, града или територије.[13]
То је обичан ратни инцидент, па стога нису потребна претходна упутства власти оружане силе којој се врши предаја прије коначног одређивања услова капитулације. Најчешћи од услова су слобода вјероисповијести и сигурност приватне својине с једне стране и обећање да се оружје неће носити у одређеном року с друге стране.
Такви споразуми могу се исхитрено закључити са нижим официром, на чији ауторитет непријатељ, у стварним условима рата, нема право да се ослања. Када споразум сачини службеник који нема одговарајуће овлашћење или који је прекорачио границе својих овлашћења и да би био обавезујући мора се потврдити изричитом или прећутном ратификацијом.
Члан 35 Хашке конвенције (1899)[14][15][16][17][18][19][20] о законима и обичајима ратовања прописује да капитулације договорене између уговорних страна морају бити у складу са правилима војне части. Када се једном договори, обје стране је морају поштовати.[13][21]