Летње олимпијске игре 1924.
From Wikipedia, the free encyclopedia
VIII Олимпијске игре 1924. године су одржане у Паризу, граду у Француској. Град Париз је изабран од стране МОК-а у конкуренцији преосталих градова кандидата: Амстердама, Берлина, Лос Анђелеса, Рио де Жанеира и Рима. Ово су биле задње Игре за време којих је председник МОК био Пјер де Кубертен. Као пратећа манифестација овим играма одржан је и 'Међународна недеља зимских спортова', и то од 25. јануара до 5. фебруара 1924. године, који је касније од стране МОК-а означен као Зимске олимпијске игре 1924..
Град домаћин | Париз, Француска | ||
---|---|---|---|
Број држава | 44 | ||
Број спортиста | 3.092 | ||
Број спортова | 6 | ||
Број такмичења | 126 | ||
Отварање игара | 4. мај | ||
Затварање игара | 27. јул | ||
|
Од посебности на овим Играма треба истакћи да је као деоница маратонске трке одабрана дистанца 42 и 195 , иста она која се трчала на Играма у Лондону 1908., а од Игара у Паризу постаје стандардна дужина свих маратона.
Од такмичара, посебно се памте атлетичари на средњим и дугим стазама из Финске: Паво Нурми који је победио у тркама на 1.500 и 5.000 (које су одржане у размаку од једног сата!) и у крос трци. Вил Ритола је победио на 10.000 и 3.000 са препонама, док је био други на 5.000 и у крос трци иза Нурмија. Албин Стенрос је победио у маратону, док је финска екипа (са Нурмијем и Ритолом) победила у екипним тркама на 3.000 и крос трци. Због тога је та сјајна генерација тркача касније била позната под називом „летећи Финци“. Запажене су биле и три златне медаље које освојио пливач Џони Вајсмилер (чему је додао и бронзу у ватерполу), пет медаља, од чега 3 златне, мачеваоца Роџера Дукрета из Француске.