Мандолина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мандолина је жичани (као и кордофони) инструмент, врло пријатне боје тона.[1][2] Мандолина је од дрвета а има резонантну крушкасту кутију и малу хватаљку - врат. Због краткоће врата, жице су дуплиране да би се појачала снага тона. Мандолина је у Италији национални инструмент. Име је добила по свом облику. Мандолина је заправо назив за малу мандолу (италијански је деминутив од ), а мандола је добила назив по италијанској речи за бадем - , односно хебрејској мендел.[3] На Балкану је присутна у далматинском подручју као врло много и радо употребљаван инструмент. Мандолина је инструмент који данас ретко може видети. Најчешће када је у питању народна музика или у појединим аранжманима забавне музике. Настала је од лауте, инстумента на коме су свирали трубадари и трувери.
Класификација | Жичани инструменти |
---|---|
Хорнобестел-Закс систем | 321.321-6 (напуљска) или 321.322-6 (равних леђа) |
Развијен | Средином 18. века из мандолина |
Боја звука | зависи од типа |
Опсег | |
(мандолина која се редовно подешава, са 14 дирки уз тело) |
Сврстава се у кордофоне трзалачке инструменте. По подешавању и регистрима идентична је виолини, а свирачко умеће је готово једнако као код виолине. Ипак овај инструмент не ужива такав углед као виолина. Бројне су предрасуде о мандолини као инструменту мање вредности с ограниченим могућностима наспрам другим инструментима, мада нису засноване на чињеницама већ произлазе из непознавања стварних могућности и вредности тог инструмента.
Мандолина је често привлачила пажњу композитора. Вивалди је написао два концерта за две, те један за једну мандолину, све то у пратњи гудачког оркестра и чембала. Моцарт је мандолину користио у две песме из 1781. године – (К349) и (К351), а његова најпознатија употреба мандолине је пратња Дон Ђиованијеве серенаде из истоимене опере (1787), сликовита врста која се појављује и у Севиљском бријачу (1782) Ђиованија Пајсиела.[4] Чак је и Бетовен као младић компоновао шест композиција за мандолину и чембало од којих су пронађене само четири (две сонатине, варијације и ). Мандолина је такође била инструмент на коме је млади Паганини учио да свира од свог оца пре него што је научио да свира виолину.