Мари Бракмон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мари Бракмон (франц. ; Брест, 1. децембар 1840 — Париз, 17. јануар 1916) била је француска импресионистичка уметница. Била је једна од четири значајне жене у импресионистичком покрету, заједно са Мери Касат (1844–1926), Бертом Моризо (1841–1895) и Евом Гонзалес (1847–1883). Бракмон је учила цртање као дете и почела је да излаже своје радове на Париском салону као адолесцент. Никада није завршила формалну уметничку обуку, али је добила ограничена упутства од Жан-Огиста-Доминик Енгреа (1780–1867) и савете Пола Гогена (1848–1903) што је допринело њеном стилском приступу.
Мари Бракмон | |
---|---|
Датум рођења | (1840-12-01)1. децембар 1840. |
Место рођења | Брест, Француска |
Датум смрти | 17. јануар 1916.(1916-01-17) (75 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Поље | Сликарство |
Правац | Импресионизам |
Удала се за познатог графичара Феликса Бракмона (1833–1914), који је помогао популаризацији јапанске уметности у Француској. Заједно су стварали керамичку уметност за Haviland & Co., произвођача порцелана из Лиможа. Чест изостављање Мари у књигама о уметницима и историји уметности понекад се приписује делу њеног мужа.[1] Иако је Феликс учествовао на импресионистичким изложбама, он није одобравао учешће супруга у овом покрету, иако је она бриљирала са импресионистичким сликама.[2] Заиста, Пјер Бракмон, њихов син, изјавио је да је његов отац био љубоморан на мајчин, да је омаловажавао амбиције супруге и одбијао је да покаже њене слике посетиоцима.
Мари је учествовала на три од осам великих импресионистичких изложби, представљајући своје радове на четвртој (1879), петој (1880) и осмој (1889) групној изложби. Током свог живота као уметнице, Бракмон је реализовала најмање 157 оригиналних дела, од којих је само 31 лоцирано и каталогизовано у постојећим збиркама данас, док су остали радови нестали у разним приватним колекцијама без званичне евиденције.[3] Њене једине две самосталне изложбе одржане су постхумно.[1]