Масна пруга
From Wikipedia, the free encyclopedia
Масна пруга је најранија атеросклеротична патолошка лезија која се јавља у аорти и коронарним артеријама најчешче до 20. године старости и прва грубо видљива (голим оком) лезија у развоју атеросклерозе.[2][3] Скоро сва деца старија од 10 година у развијеним земљама света имају масне пруге, при чему коронарне масне пруге почињу у адолесценцији.[4]
У масној прузи која је резултат акумулације серумских липопротеина унутар интиме зида крвног суда,микроскопијом су уочљиве пенасте ћелије, Т-лимфоцити и глатке мишићне ћелије различите величине.
Појављује се као неправилна жуто-бела промена на површини лумена артерије. Састоји се од агрегата пенастих ћелија, које су макрофаги напуњени липопротеинима,[5] који се налазе у туники интими, најдубљем слоју артерије, испод ендотелних ћелија које облажу лумен кроз који тече крв. Масне пруге могу такође укључивати Т ћелије, агрегиране тромбоците и ћелије глатких мишића.
Масна пруга се сматра прекурсорском лезија атерома који могу постати атероматозни плакови, који настају као резултат прогресивне липидне акумулације и миграције и пролиферације глатких мишићних ћелија. Глатке мишићне ћелије су одговорне за депозицију екстрацелуларног матрикса везивног ткива у виду фиброзне капе, која покрива структуре плака. Растом фиброзног плака наступа васкуларно ремоделовање, сужавање лумена крвног суда, сметње у протоку крви и смањена оксигенација циљаних ткива. Плакови који се развијају могу имати и сопствену крвну мрежу, васа васорум, која је јако склона крварењу, и самим тим увећању плака.