Микола Азаров
From Wikipedia, the free encyclopedia
Микола Јанович Азаров (укр. , рус. ; Калуга, 17. децембар 1947) је био премијер Украјине од марта 2010. до јануара 2014. Бивши је члан Партије региона Виктора Јануковича. За време антивладиних протеста у Јануару 2014. године подено је оставку на место премијера Украјине.[1] Раније је у неколико наврата био вршилац дужности премијера као и заменик премијера и министар финансија.
Микола Азаров | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1947-12-17)17. децембар 1947. (76 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Калуга, СССР | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | украјинско | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | православље | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Московски државни универзитет | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | Доктор минеролошких и геолошких наука | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Људмила Азарова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | син Алексеј | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Партија труда (1992–2001) Партија региона (2001–2014) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Ожењен је и има једног сина. Рођен је као Николај Јанович Пахло (рус. , ест. ) од оца Естонца и мајке Рускиње. Презиме Азаров је узео од жене Људмиле Азарове.
Председник је одбора за спас Украјине од 3. августа 2015. године, који се састоји од прогнаних украјинских политичара, и тврди да је "украјинска влада у егзилу" и да ће се вратити у Украјину кад се власт промени. Дана 4. марта 2022. године, током инвазије Русије на Украјину, изјавио је да је НАТО планирао да нападне Русију и да су се украјинске снаге спремале да покрену војну операцију у Донбасу (против ДНР и ЛНР) 25. фебруара.[2]