Милутин Миланковић
српски математичар, астроном, геофизичар, климатолог и инжењер / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.[1][2]
Милутин Миланковић | |
---|---|
Датум рођења | (1879-05-28)28. мај 1879. |
Место рођења | Даљ, Аустроугарска |
Датум смрти | 12. децембар 1958.(1958-12-12) (79 год.) |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Националност | Србин |
Образовање | Реална гимназија у Осијеку Универзитет у Бечу |
Поље | математика, физика, астрономија, геофизика, климатологија, инжењерство и техника |
Институција | Универзитет у Београду Српска академија наука и уметности |
Познат по | Канон осунчавања Миланковићеви циклуси Теорија ледених доба Ревидирани јулијански календар |
Награде | Орден Светог Саве Орден Југословенске круне |
Потпис |
Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године[3] (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду.[4] Био је декан Филозофског факултета школске 1926/27, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, дописни члан ЈАЗУ у Загребу[5] од 1925, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953.[6] итд.
Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.[6]
Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), те Земљином природном сателиту — Месецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.[6]
Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је у периоду 1905—1933. подносио у различитим државама. Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву — грађевинарству, па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије. Тако је и већина патената везана за ову област.[6]