Оклопни крсташ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оклопни крсташ је назив за тип ратног брода који се развио крајем XIX века, када је на крстарице стављен оклоп у сврху заштите од непријатељске артиљерије средњег домета. За разлику од заштићене крстарице, оклопни крсташи су имали оклоп на трупу.[1] Задатак оклопног крсташа био је да се бори с непријатељским крстарицама, односно да самостално оперише по океанима и удаљеним морима.[1]
Први оклопни крсташи су обично имали депласман од 6.000-12.000 т, односно брзину од 18-20 чворова.[1]
Искуства из руско-јапанског рата, где су оклопни крсташи играли важну улогу, натерала је многе морнарице да повећају калибар топова, односно дебљину оклопа.[1]
Но, већ након неколико година оклопни крсташи су постали застарели, с појавом новог типа бојног брода званог дреднот те бојног крсташа. Тада су се престали градити, иако ће у неколико поморских битака Првог светског рата играти важну улогу.