Ослободилачка војска Косова
албанска терористичка паравојна организација / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ослободилачка војска Косова (ОВК; алб. ), позната по свом акрониму УЧК (од алб. ), била је албанска сепаратистичка милиција, која се оружаним нападима на званичне државне органе (војску, полицију и друге)[14] и цивиле свих националности, борила за отцепљење Косова и Метохије од Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), као и стварање Велике Албаније. Многи домаћи и страни аналитичари је због њених метода деловања сматрају терористичком организацијом,[15][16][17][18][19] али постоје и они који је називају герилом.[20][21] Према налазима државних органа Србије, али и западних обавештајних служби, основни вид финансирања ОВК био је наркотероризам, који је чинио најмање половину њених средстава, док је и добар део осталих средстава прикупљен другим криминалним активностима.[22][23]
Ослободилачка војска Косова | |
---|---|
Ushtria Çlirimtare e Kosovës | |
Оснивачи | |
Војсковођа | |
Време деловања | 1993 — 20. септембар 1999. (основани 1992—1993.[1] али су били релативно пасивни до 1996) |
Мотиви | отцепљење Косова и Метохије од Србије и уједињење са Албанијом |
Делокруг | СР Југославија (конкретно Србија и Косово и Метохија) Албанија (конкретно округ Кукеш, у њему град Кукеш и Тропоја) |
Идеологија | |
Бројност | |
Савезници | Албанија НАТО Муџахедини |
Противници | СР Југославија |
Битке и ратови | Побуна на Косову и Метохији (1995–1998) |
Застава | |
ОВК је основана 1993, а први пут у јавност је изашла 1996. Оснивач и вођа ОВК био је Адем Јашари, који је почетном 1990-их основао групу Јашари, док после ликвидације терористичке групе Јашари најзначајније место преузима Хашим Тачи. Након случаја Рачак и неуспелих преговора у Рамбујеу из 1999, НАТО је извршио бомбардовање Југославије, које је и даље контроверзна тема.[24]
Септембра 1999, након завршетка рата и доласка међународних снага на Косово и Метохију, ОВК је званично распуштена и хиљаде њених припадника ушло је у Косовски заштитни корпус. Међутим, завршетак рата на Косову и Метохији довео је до појаве изданака милитантних група и политичких организација које су чинили некадашњи припадници ОВК. Сукоби су настављени на југу Србије (1999—2001) и северозападу Македоније (2001).[25] Бројни припадници ОВК су потом ушли у политику, а неки од њих су доспели на високе функције.
ОВК је добијала велика средства од организација албанске дијаспоре. Припадници ОВК су током и након рата починили бројне злочине, као што су масакри над цивилима, трговина органима, формирање логора и уништавање културних и религијских споменика. У априлу 2014. Скупштина Републике Косово је формирала специјални суд са међународним судијама са циљем утврђивања злочина почињених у периоду од 1999. до 2000.[26] У јуну 2020. Косовска специјализована већа и Канцеларија специјалног тужилаштва подигли су оптужнице за злочине против човечности и ратне злочине против једног броја бивших припадника ОВК, укључујући бившег председника Републике Косово Хашима Тачија.[27]