Парадокс гомиле
From Wikipedia, the free encyclopedia
Парадокс гомиле (често се назива и соритес парадокс, енг. sorites paradox) је парадокс који настаје пре свега због нејасне терминологије[1].
Основни пример парадокса гласи:
Нека постоји нека гомила песка, из које се извлачи зрно по зрно. Уз претпоставку да извлачењем једног зрна гомила не престаје да буде гомила, поставља се питање шта се догађа када се ова акција понови довољно пута да преостане само једно зрно. Намеће се закључак да гомила може бити састављена од само једног зрна песка. Сходно томе, ако једно зрно песка чини гомилу, онда уклањање и тог зрна песка и даље формира гомилу. Да ли је то и даље гомила? Ако није, у ком тренутку је престала да буде гомила?[2][3]