Париз у средњем веку
From Wikipedia, the free encyclopedia
У 10. веку Париз је био провинцијски катедрални град малог политичког или економског значаја, али под краљевима династије Капетија који су владали Француском између 987. и 1328. године, развио се у важно трговачко и верско средиште и седиште краљевске администрације.[1] Сите је постао поприште краљевске палате и нове катедрале Нотр-Дам, изграђене 1163. године. Лева обала била је место важних манастира, укључујући Oпатију Сен Жермен де Пре и Опатију Свете Женевије. Крајем 1100-те, колеџи на левој обали реке постали су једни од водећих универзитета у Европи.[2] [1]
Средњовековни Париз | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Становништво | |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 51′ 00″ С; 2° 20′ 00″ И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Остали подаци | |
код |
Десна обала, где су у лукама налазиле централне пијаце, занатлије и трговци, постала је комерцијални центар града, а трговци су преузели важну улогу у вођењу града. Париз је постао центар за стварање живописаних рукописа и родно место готике архитектуре. Упркос грађанским ратовима, куги и страној окупацији, Париз је током средњег века постао најмногољуднији град западног света.
У 11. веку град се проширује и претвара у значајан трговачки центар. У то време Париз већ има око 100.000 становника: на десној обали Сене је трговачки, а на левој управни и културни део града. У 13. веку Париз је био највећи културни центар Западне Европе. Париски универзитет, основан око 1200. године, похађало је крајем 12. века око 10.000 страних студената.[3]