Петар Велики
цар и император Русије (1682—1725) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Петар I Алексејевич Романов[1] (рус. ; Москва, 30. мај/9. јун 1672 — Санкт Петербург, 28. јануар/8. фебруар 1725), познатији као Петар Велики (рус. ), био је руски цар и император који је владао од 27. априла/7. маја 1682, па све до своје смрти 1725. године. Реформе спроведене на плану земље, територијално проширење и проглашавање империје га чине најистакнутијим и најутицајнијим руским монархом, европејиста, реформатор, војсковођа, модернизатор и експанзиониста, Петар Велики је најпре идејни, а затим и делотворни творац Русије као јаке, индустријски, милитарно, урбанистички, територијално и културолошки европске силе која ће постати једна од најстабилнијих и најмоћнијих империја, а затим држава светске историје, до данашњег дана.
Петар Велики | |
---|---|
Пуно име | Петар I Алексејевич Романов |
Датум рођења | (1672-06-09)9. јун 1672. |
Место рођења | Москва, Руско царство |
Датум смрти | 8. фебруар 1725.(1725-02-08) (52 год.) |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Супружник | Јевдокија Лопухина, Катарина I Алексејевна |
Потомство | Алексеј Петрович, Ана Петровна, Јелисавета I Петровна, Наталија Петровна, Grand Duke Pyotr Petrovich, Natàlia Maria Petrovna, Alexander Petrovich |
Родитељи | Алексеј Михаилович Наталија Наришкина |
Династија | Романов |
Период | 7. мај 1682. — 8. фебруар 1725. |
Претходник | Иван V Алексејевич, Фјодор III Алексејевич |
Наследник | Катарина I Алексејевна |
Потпис | |
Монограм Петра Великог |
На престо је дошао након многих дворских интрига и завера. У почетку је владао заједно са слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. године. Након Иванове смрти, кад је постао цар, немилосрдно је угушио било какав тип отпора, па чак и у сопственој породици.[2]
Петар је владао сам до 1724, а потом је владао заједно са својом женом, Катарином Алексејевном. Модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу европску силу тог времена.[2] Одбацио је титулу цара 1721. године и заменио је титулом императора.
Петар Велики један од најмоћнијих и најутицајнијих владара модерне европске историје.