Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ
Јединица НОВЈ за обезбеђење Врховног команданта Јосипа Броза Тита и других чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ био је самостална јединица Народноослободилачке војске Југославије са задатком обезбеђања Врховног командантана НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита и других чланова Врховног штаба. Формиран је 4. новембра 1942. и тада је у свом саставу имао три чете, са око 180 бораца. Настао је развојем Страже Главног штаба која се од 24. септембра 1941. бавила обезбеђењем чланова Главног штаба НОПОЈ, након њиховог преласка на слободну територију. Током рата ова јединица је најпре децембра 1941. реорганизована у Пратећи вод Врховног штаба, а потом марта 1942. у Пратећу чету Врховног штаба.
Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ | ||||
---|---|---|---|---|
Постојање | 4. новембар 1942 — 1. новембар 1944. Место формирања: Босански Петровац | |||
Формација | три чете[lower-alpha 1] | |||
Улога | обезбеђење Врховног команданта и чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ | |||
Јачина | око 180 бораца[lower-alpha 1] | |||
Део | Народноослободилачке војске Југославије | |||
Ангажовање | ||||
Одликовања |
| |||
Команданти | ||||
Командант | Момчило Ђурић[lower-alpha 2] | |||
Политички комесар | Живорад Јеремић[lower-alpha 2] |
Батаљон је поред непосредног обезбеђења чланова Врховног штаба, водио борбу са непријатељским јединицама и вршио заштиту дела територије на којој је боравио Врховни штаб. Током рата истакао се учешћем у многим борбама, посебно током великих непријатељских офанзива. За време борби на Неретви и Сутјесци његове пешадијске чете обезбеђивале су чланове Врховног штаба и Извршног одбора АВНОЈ-а, а инжињеријска чета извршила је бројне задатке у рушењу и постављању мостова, као и обезбеђењу прелаза преко Раме, Неретве, Пиве, Таре и Сутјеске. Борци Пратећег батаљона, посебно су се истакли у току немачког ваздушног десанта на Дрвар 25. маја 1944. када су заједно са припадницима Официрске школе Врховног штаба, имали одлучујућу улогу у одбијању немачког напада на пећину у Дрвару.
Након преласка Врховног штаба на Вис, тамо је прешао само Коњички ескадрон, док су пешадијске чете стављене под привремену команду Штаба Првог пролетерског корпуса, са чијим су јединицама прешле пут од Босанске крајине до Црне Горе, где су прешле под команду Штаба Другог ударног корпуса. Током боравка у Црној Гори батаљон је обезбеђивао партизански аеродром код Жабљака и учествовао у Дурмиторској операцији, након чега је пошао за Србију. Преко Ваљева и Аранђеловца, у ослобођени Београд дошао је 21. октобра 1944. где је након неколико дана послужио као основа за формирање Гардијске бригаде.
У току постојања пратеће јединице Врховног штаба, од септембра 1941. до октобра 1944, погинуло је 105 њених бораца, од којих су четворица проглашени за народне хероје. Одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем. Поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци 3. јула 1958. батаљон је одликован Орденом народног хероја.