Привреда Албаније
From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Албаније је прошла процес транзиције од централизоване економије до тржишне економије на принципима слободног тржишта. Албанија је земља горњег средњег дохотка и чланица Организације Северноатлантског уговора (НАТО), Светске трговинске организације, Малог Шенгена, Организације за сигурност и сарадњу у Европи и Организације црноморске економске сарадње.
Привреда Албанија | |
---|---|
Валута | Албански лек |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | WTO, BSEC, CEFTA, МШ |
Статистика | |
БДП (номинална) | $18.25 милијарди (номинално, 2022 est.)[1] |
БДП раст | -5.0% (2020п) 8.8% (2021п) [2] |
БДП по становнику | $6,369 (номинално, 2022) $17,858 (ПКМ, 2022) |
БДП по сектору | пољопривреда: 21.7%; индустрија: 24.2% ; Терцијарни сектор/Услуге: 54.1% (2017)[3] |
Инфлација (ИПЦ) | 2.0% (2020) |
Џини индекс | 33.2 средњи (2017, Светска Банка)[4] |
Радна снага | 1.324.517 милиона (2019) |
Главне индустрије | прехрамбена; индустрија обуће и одеће уља, цемента, хемикалија; рударство |
Размена | |
Извоз | $2,4 милијарди (2017)[3] |
Извозна добра | грађевински материјали, поврће, воће, дуван, храна и пића, аутомобилски делови |
Главни извозни партнери | Италија 52.1% Косово 8.7% Немачка 5.0% Грчка 4.2% (2019) |
Увоз | $4,21 милијарди (2017)[3] |
Увозна добра | машинерија и опрема, текстил, хемикалије |
Главни увозни партнери | Италија 27.8% Турска 8.5% Кина 8.4% Немачка 8% Грчка 7.9 (2019) |
СДИ stock | $6,12 милијарди (31. децембар 2016)[3] Abroad: N/A |
Бруто спољни дуг | $9.505 милијарди (31. децембар 2017 est.)[3] |
Јавне финансије | |
Јавни дуг | 65,8% БДП-а (2019)[3] |
Приходи | 3.614 милијарди (2017)[3] |
Расходи | 3.874 милијарди (2017)[3] |
Економска помоћ | $366 милијарди (донатори Италија, ЕУ, Немачка) (2003) |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Албанија је земља вишег средњег дохотка са економијом заснованом на: пружањем услуга (54,1%), пољопривреди (21,7%) и индустријским секторима (24,2%)[3]. Земља је богата природним ресурсима а економију углавном подржавају пољопривреда, прехрамбена индустрија, дрвна индустрија, нафта, цемент, хемикалије, рударство, основни метали, хидроелектране, туризам, текстилна индустрија и вађење нафте. Најјачи сектори су енергетика, рударство, металургија, пољопривреда и туризам. Примарни индустријски извоз су одећа, хром, уље и рафинирана горива.
Сектор туризма традиционално је значајан извор прихода народа, посебно током летњих месеци, али и недавно и у зимским месецима, због повећане популарности снежних спортова као што је скијање. Са преко 3,8 милиона туриста годишње, туризам остварује приход већи од 1,5 милијарди евра[5]. Албанија се сврстала међу 25 најпопуларнијих туристичких дестинација у Европи и проглашена је једном од најбољих туристичких дестинација на свету 2014. године од стране Њујорк тајмса[6].