Прогресивна парализа
болест / From Wikipedia, the free encyclopedia
Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис[1] (лат. ) је прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијуму сифилиса, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса,[2] бактеријом трепонемом палидум,[3] или јако ретко као конгенитална форма.[4] Терцијарни сифилис се развија код 8-40% нелечених болесника и најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, дорзалне усахнулости (лат. ), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени облици неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано. У развијеном свету, прогресивна парализа је, у 21. веку, веома ретка болест, иако је последњих деценија забележен пораст броја оболелих. Разлог томе је што се због јако ретког јављања прогресивне парализе ређе мисли на њу, па изостаје дијагноза болести, терапија значајно касни или сасвим изостаје.[4]
Прогресивна парализа | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Неурологија Дерматовенерологија |
МКБ-10 | A52.1 |
МКБ-9-CM | 090.40 094.1 |
DiseasesDB | 29061 |
eMedicine | neuro/684 |
MeSH | D009494 |
Развој болести карактерише се постепеним уништавањем или дегенерацијом неурона и других структура нервног систем, пре свега кичмене мождине и њених структура, које преносе сензорне информације. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим кореновима) кичмене мождине одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (прорецептори), вибрацијама, процени додира. Клиничком сликом болести доминирају жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића и поремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударом). У крајњој фази болест се манифестује појавам генерализоване парализе, психичких поремећајх (психозе, делиријум, деменција) и можданог удара, који најчешће претходи смрти болесника.[5]