Радио-таласи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Радио-таласи су врста електромагнетског зрачења у опсегу ЕМ спектра по таласној дужини изнад инфрацрвеног спектра. Подручје радијског спектра обухвата таласне дужине од милиметар до километар односно фреквенције од 3 до 300 (гигахерца;1 = 1×109 ).[1] При 300 , кореспондирајућа таласна дужина је 1 , а при 30 је 10.000 . Попут свих других електромагнетских таласа, радио таласи путују брзином светлости. Они се генеришу помоћу електричних наелектрисања која се убрзавају, као што се варирајуће електричне струје.[2] Радио таласи који се природно јављају бивају емитовани муњама и астрономским објектима.
Радио таласи се вештачки генеришу помоћу трансмитера и примају се радио пријемницима, користећи антене. Радио таласи су у веома шикокој примени у модерној технологији за фиксну и мобилну радио комуникацију, радиодифузију, радар и друге навигационе системе, комуникационе сателите, бежичне рачунарске мреже и многе друге видове примене. Различите фреквенције радио таласа имају различитие пропагационе карактеристике у Земљиној атмосфери; дуги таласи могу да буду дифрактовани око препрека као што су планине и следе контуру терена (површински таласи), кратки таласи могу да буду рефлектовани од јоносфере и враћају се на земљу изван хоризонта, док се таласи много краћих таласних дужина веома мало савијају или бивају дифратктовани и путују дуж видног поља, тако да су њихова пропагациона растојања ограничена на визуелни хоризонт.
Да би се спречило ометање између различитих корисника, вештачко генерисање и коришћење радио таласа је строго регулисано законом, координирано од стране међународног тела које се зове Међународна телекомуникацијска унија (ITU), која дефинише радио таласе као „електромагнетне таласе фреквенција произвољно мањих од 3.000 GHz, који се крећу у простору без вештачког водича”.[3] Радио спектар је подељен на више радио бендова на основу фреквенције, додељене за различите намене.