Рази
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абу Бекр Мухамед ибн Закарија ал-Рази (Персијски: ابوبكر محمّد زکرياى رازى), познат и по латинској верзији свог имена Разес или Расис (854-925), био је персијски[3][4][5] полимат, лекар, алхемичар, филозоф и истакнута личност у историји медицине.
Абу Бекр Мухамед Закарија Рази | |
---|---|
Датум рођења | 854.[1] |
Место рођења | Реј[2], Иран |
Датум смрти | 925. или 932.[2] |
Место смрти | Реј, Иран |
Поље | медицина, филозофија, алхемија |
Познат по | Први који је направио киселине попут сумпорне киселине; записивао је кратке или опширне белешке о болестима, као што су мале и овчије богиње; био је пионир у области офталмологије; аутор је прве књиге о педијатрији; дао је изузетан допринос неорганској и органској хемији; такође је аутор неколико филозофских дела. |
Бистри мислилац, Рази, дао је фундаменталне и трајне доприносе у разним областима које је забележио у преко 200 рукописа. Нарочито су важни његови бројни доприноси медицини.[6] Био је рани заговорник експерименталне медицине и постао је успешан доктор. Био је главни лекар у болницама у Багдаду и Реју.[2][7] Као учитељ медицине, привукао је велики број студената различитих интересовања. Био је саосећајан и посвећен својим пацијентима, без обзира на то да ли су богати или сиромашни.[8] Према Енциклопедији Британика, био је један од првих који је користио хуморалну теорију како би разликовао једну заразну болест од друге. Написао је пионирске књиге о малим богињама и оспицама, пружајући клиничку карактеризацију болести.[9] Такође је открио бројна једињења и хемикалије укључујући између осталог алкохол и керозин.[10][11][12] Посредством превода његова дела и идеје из области медицине постала су позната међу средњовековним европским стручњацима и дубоко су утицала на медицинско образовање на латинском Западу.[2] Неки томови његовог дела ал-Мансури, тачније „О хирургији“ и „Општа књига о терапији“, постали су део курикулума о медицини на западним универзитетима.[2] Истакнути британски оријенталиста Едвард Г. Браун сматра га „вероватно највећим и најоригиналнијим међу свим исламским лекарима и једним од најплоднијих аутора“.[13] Уз то, такође га називају и доктором доктора, оцем педијатрије[14] и пиониром офталмологије.