Ратни пут Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита
From Wikipedia, the free encyclopedia
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је у току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године прешао ратни пут дуг око 20.000 километара.[1] Почетак рата 6. априла 1941. године затекао га је у Загребу, а почетком маја је прешао у Београд, одакле је илегално боравећи у окупираном граду, руководио припремама за оружани устанак, као и првим устаничким акцијама. Половином септембра 1941. године прешао је на ослобођену територију и од тада па до краја рата је непосредно руководио оружаним јединицама Народноослободилачког покрета.
За Врховног команданта НОВ и ПОЈ, односно команданта Главног штаба НОПО Југославије, Јосип Броз Тито је био изабран на седници Централног комитета КП Југославије, одржаној 27. јуна 1941. године у Београду, на којој је Главни штаб формиран као војно-политичко руководство устанка и оружане борбе. Као генерални секретар КП Југославије Јосип Броз Тито је још 10. априла 1941. године од стране ЦК КПЈ био именован за председника Војног комитета, који је био формиран са задатком да руководити припремом КПЈ и народа за борбу против окупатора. Све до формирања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. новембра 1942. године, Врховни штаб је био централни руководећи војно-политички орган Народноослободилачког покрета. На Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) за чијег је председника именован Јосип Броз Тито, обављајући истовремено и функцију повереника за народну одрбрану. Након заседања, Председништво АВНОЈ-а је на предлог словеначке делегације Титу доделило назив маршала Југославије.
Као председник НКОЈ-а Тито је водио и међународне разговоре, најпре са савезничким војним мисијама, а потом и са представницима Савезничких снага. Прво Титово ратно путовање ван Југославије било је јуна 1944. године када је неколико дана провео у Барију, у Италији. Након тога је боравио на острву Вису, одакле је почетком августа поново отишао у Италију, где се у Напуљу 12. августа сусрео са британским премијером Винстоном Черчилом. Половином септембра 1944. године, са Виса је отпутовао у Крајову у Румунији, одакле је 21. септембра отпутовао у Москву, где је водио разговоре са маршалом Јосифом Стаљином и другим совјетским руководиоцима. Из Москве се 28. септембра поново вратио у Крајову, где је боравио све до почетка октобра 1944. када је дошао у Вршац.
У току Народноослободилачког рата, Тито се као Врховни командант, заједно са другим члановима Врховног штаба, више пута налазио у озбиљној опасности од непријатеља, а међу најкритичније моменте спадају — крај новембра и почетка децембра 1941. након пада Ужица, марта 1943. током борби вођених у Четвртој непријатељској офанзиви, маја и јуна 1943. током борби у Петој непријатељској офанзиви, као и 25. маја 1944. године током немачког десанта на Дрвар. Тито је био једини Врховни командант у Другом светском рату који је лично предводио своје борце и који је у тим борбама био рањен 9. јуна 1943. године на Озрену, током битке на Сутјесци.
Прву ратну годину Тито је започео у Загребу, а завршио у Подроманији, код Соколца. Током ове године Тито је боравио у западној Србији, Санџаку и источној Босни, боравећи дужи период у окупираном Београду (8. мај—16. септембар) и ослобођеним градовима Крупњу (22. септембар—15. октобар) и Ужицу (15. октобар—29. новембар). Другу ратну годину започео је у Бијелој Води, код Соколца, а завршио у Бихаћу. У овој години је боравио у источној Босни, северној Црној Гори и Босанској крајини, боравећи дужи период у Фочи (25. јануар—9. мај), Млиништу (14. септембар—8. октобар), Оштрељу (8. октобар—25. новембар), Босанском Петровцу (29. новембар—20. децембар) и Бихаћу (20. децембар—9. јануар ’43). Трећу ратну годину започео је у Бихаћу, а завршио у Јајцу. У овој години боравио је у Босанској крајини, Херцеговини, северној Црној Гори и источној Босни, боравећи дужи период у Цазину (9—27. јануар), селу Говза, код Фоче (2. април—2. мај) и Јајцу (25. август—6. јануар ’44). Четврту ратну годину Тито је започео у Јајцу, а завршио у Београду. Током ове године, боравио је у Босанској крајини, острву Вис и Београду, боравећи дужи период у Дрвару (15. јануар—25. мај), Вису (8. јун—18. септембар) и Београду (од 25. октобра). Од ослобођења Београда, октобра 1944. године Тито је боравио у њему и одатле руководио завршним операцијама за ослобођење Југославије. Овде је примио вест о капитулацији Нацистичке Немачке, 9. маја, као и вест о капитулацији немачко-квинслишких снага у Југославији, 15. маја 1945. године.
За време Народноослободилачког рата Тито је боравио на територији четири југословенске републике — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. Поред Београда, у коме је за време рата боравио два пута — од 8. маја до 16. септембра 1941. и од 25. октобра 1944. до 20. маја 1945. године, Јајце је место у коме је Тито најдуже боравио током рата, од 25. августа 1943. до 6. јануара 1944. године, где је са најближим сарадницима провео 135 дана. Током читавог Титовог ратног пута, од септембра 1941. до октобра 1944. године, о његовој, као и безбедности чланова Врховног штаба, бринули су припадници Пратећег батаљона Врховног штаба. Након ослобођења Београда, бригу о безбедности Врховног команданта преузела је тада формирана Гардијска бригада. Због истакнутих заслуга, његових припадника у борби, као и на извршавању задатака, Пратећи батаљон је јуна 1958. године одликован Орденом народног хероја.