Солунски фронт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (Национална шизма).
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Солунски фронт | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Првог светског рата | |||||||
Операције на Солунском фронту 1916. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Савезници: Краљевина Србија Руска Империја (1915—1917) Француска (1915—1918) Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске (1915—1918) Краљевина Грчка (1916—1918) Краљевина Италија (1916—1918) |
Централне силе: Краљевина Бугарска Аустроугарска Немачко царство Османско царство (1916—1918) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Петар Бојовић Живојин Мишић Франше д’Епере Морис Сарај Адолф Гијом Џорџ Милн Панајотис Данглис |
Оскар Поћорек Стјепан Саркотић Владимир Вазов Никола Жеков Георги Тодоров Аугуст фон Макензен Абдул Керим-паша | ||||||
Јачина | |||||||
124.000 127.000 119.000 150.000 180.000 120.000 135.000 42.000[тражи се извор] |
350.000 626.000[тражи се извор] |
На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.
Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у данашњој Северној Македонији, док су у многим земљама подигнути споменици борцима. Данас се у Србији и Републици Српској 15. септембра на дан пробоја Солунског фронта обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.