Стари српски закон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стари српски закон или Закон стари србљем назив је за једанаест одредби које чине Грачаничку повељу српског краља Милутина исписану на зидовима његове задужбине. Закон вероватно потиче с краја 12. века. Садржи одредбе о положају зависног становништва на манастирском властелинству као и резервате судске. Сам назив законика сведочи о његовој старини али се о великој старости законика може судити и на основу садржаја његових одредаба које су прилично архаичне (велики број неодређених и неумерених обавеза). Закон стари Србљем садржи неколико одредаба које би више пристајале времену великог жупана Стефана Немање (1166—1196) него времену владавине краља Милутина.