Сточарство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сточарство је једна од две основне гране пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња у сврху добијања производа и сировина за људску употребу (храна, кожа, вуна, перје). Како се „стоком“ углавном сматрају говеда, овце, козе и свиње, сточарство у ужем смислу би означавало узгој ових животиња.
Сточарство има дугу историју, почевши од неолитске револуције када су животиње први пут припитомљене, од око 13.000. п. н. е. надаље, претходећи узгоју првих усева. У време раних цивилизација као што су стари Египат, говеда, овце, козе ина фармама су се узгајале свиње.
Велике промене су се десиле у колумбијској размени када је стока из Старог света доведена у Нови свет, а затим у Британској пољопривредној револуцији из 18. века, када су расе стоке попут говеда Дишли Лонгхорн и оваца Линколн Лонгвул брзо побољшане од стране пољопривредника као нпр. Роберт Бејквел да даје више меса, млека и вуне. Широк спектар других врста као што су коњ, водени бивол, лама, зец и заморац се користе као стока у неким деловима света. Узгој инсеката, као и аквакултура риба, мекушаца и ракова је широко распрострањена. Савремено сточарство се ослања на производне системе прилагођене врсти земљишта на располагању. Узгој за самосталан живот се замењује интензивним сточарством у развијенијим деловима света, где се на пример говеда држе у товилиштима велике густине, а хиљаде пилића се могу узгајати у бојлерским кућама или батеријама. На сиромашнијем земљишту, као што је у висовима, животиње се често држе екстензивније и може им се дозволити да лутају нашироко, тражећи храну за себе.
Већина стоке су биљоједи, осим свиња и пилића који су свеједи. Преживари попут говеда и оваца су прилагођени да се хране травом; могу се хранити на отвореном или се могу хранити у потпуности или делимично оброцима богатијим енергијом и протеинима, као што су пелетиране житарице. Свиње и живина не могу да сваре целулозу из сточне хране и захтевају другу храну богату протеинима.