Стрелац А
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стрелац А (лат. ) је радио-извор који се налази у сазвежђу Стрелац (сазвежђе) и представља најснажнији радио извор у нашој галаксији и њено средиште.[1] Састоји се из два дела — источног и западног. Источни Стрелац А је извор синхротронског зрачења и највероватније представља остатак супернове. Западни Стрелац А је облак врелог гаса у коме се налази Стрелац А*, компактан (угаони пречник мањи од 0,002”, линеарни пречник мањи од 15 АЈ, односно мањи од орбите Сатурна) променљиви извор радио-зрачења.[2]
Овај део Млечног пута је недоступан за проучавања у видљивом делу спектра, али до Земље долазе радио, инфрацрвени и X-зраци. Захваљујући њима, могуће је пратити кретање и измерити масе звезда у Стрелцу А*. Звезде удаљене до 0,1 светлосне године се крећу пратећи Кеплерове законе око радио-извора у средишту. Ма основу трећег Кеплеровог закона израчуната је маса овог извора која износи приближно 3,7 × 106 M☉. Верује се да је у питању црна рупа која представља само средиште Млечног пута.[3] Мерења показују и да Стррелац А* нема сопствено орбитално кретање, што потврђује да је у питању средиште наше галаксије.[2] Стрелац А* је окружен диском врелог вртлога гаса, као у случају активног галактичког језгра, само мањег интензитета.[2][3]
У оквиру Стрелца А налази се и отворено звездано јато састављено од младих врелих звезда B-класе, означен као 16. На 3,1 светлосној години од средишта, налази се и облак гаса у облику грчког слова θ (тета), а анализе указују да спољашњи прстен и пречка нису истог порекла. Гас у пречки је неочекивано врео. У околини се налазе и други филаменти и лукови гаса који емитују синхротронско зрачење.[1]