Тефлон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Политетрафлуороетилен (PTFE) је синтетички флуорополимер од тетрафлуороетилена који има бројне примене. Тефлон је заштићено име за материјале базиране на политетрафлуороетилену. Ово име је регистровало предузеће Хемоурс,[3] које се одвојило од Дупонта, где је овај материјал оригинално откривен 1938. године.[3] Тефлон је пронашао амерички хемичар Рој Џ. Планкет 1938. године.
Називи | |
---|---|
назив
Поли(1,1,2,2-тетрафлуороетилен)[1] | |
Други називи
Флуон, поли(тетрафлуроетен), поли(дифлуорометилен), поли(тетрафлуороетилен), тефлон | |
Идентификација | |
Абревијација | PTFE |
| |
100.120.367 | |
KEGG[2] |
|
UNII | |
Својства | |
(C2F4)n | |
Густина | |
Тачка топљења | 327 ° |
Топлотна проводљивост | 0,25 |
Опасности | |
NFPA 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Y верификуј (шта је YН ?) | |
Референце инфокутије | |
Тефлон се добија слободнорадикалском полимеризацијом мешањем тетрафлуороетена са воденим раствором амонијум-персулфата. Може се добити суспензионом полимеризацијом или дисперзионом полимеризацијом (чиме се добија дисперзија полимера у води која се може концентровати и користити за премазе). Суспензионом полимеризацијом се добијају знатно веће честице, које се могу обликовати под притиском.
Употреба му се заснива на хемијској инертности, термалној стабилности и нелепљивости. Од посебног значаја за његову употребу је што се топи тек на 327 °C[4] па се може користити за кухињско посуђе. Тефлонизација материјала се изводи тако што се површина материјала механички учини неравном, а затим се шупљине под притиском испуњавају тефлоном.