Црни бродови
From Wikipedia, the free encyclopedia
Црни бродови (на јапанском, 黒船, Курофуне) био је назив који се односио на све западне бродове који су долазили у Јапан у периоду од 16. до 19. века. Први контакт Јапанаца са странцима из Европе дошао је од Португалца који су 1543. године дошли до ове земље стварајући пловну руту од Гоа до Нагасакија. Прве караке које су дошле до обале Јапана биле су офарбаце црном бојом па је термин „црни бродови“ од тада почео да се употребљава за све западне бродове (чак и ако они нису били те боје). Након побуне у Шимабари која се сматра сукобом за коју су криви хришћански и западни утицаји, шогунат Токугава је 1639. увео политику изолационизма звану „Сакоку“, која ће трајати следећих 220. година. Током тог времена трговина је већином била ограничена само на острво Деџима код Нагасакија.
Током тог периода изолације поднете су многе молбе за отварање и трговину али већином су све биле одбијене, све док 8. јула 1853. америчка ратна флота није ушла у Јапан тражећи под претњом силе отварање граница и потписивање трговинских споразума. Њихов долазак обележио је престанак сакоку политике али је званична трговина почела тек након потписивања Харисоновог уговора пет година касније.
Када је јапанска флота са четири брода („Mississippi“, „Plymouth“, „Saratoga“, „Susquehanna“) упловила у воде Јапана, израз „курофуне“ се опет вратио у свакодневницу. Бродови адмирала Перија били су црне боје а ван тога, покретали су се на угаљ, парним мотором па је и боја, која је долазила из димњака ових пароброда била довољна да се овај израз опет искористи. Реч „Курофуне“ постаће симбол краја изолационе политике.[1]