Момент импулса
мера до које мере ће објекат наставити да се ротира у одсуству примењеног обртног момента / From Wikipedia, the free encyclopedia
Момент импулса (познат и као момент количине кретања или угаони момент) је физичка величина којом се мери настојање материјалног тела да настави да ротира. Формално се дефинише као:
- Векторски производ вектора положаја тела мереног од изабране референтне тачке и његовог импулса.
- Производ момента инерције и угаоне брзине.
Моментом импулса се изражава како кретање тела по орбити (кружење Земље око Сунца) тако и ротација тела око сопственог центра масе (ротација Земље око сопствене осе). Момент импулса је векторска величина, дакле, поседује интензитет, правац и смер. Правац вектора момента импулса је нормалан на раван орбите тела (паралелан са осом ротације) и поклапа се са правцем вектора угаоне брзине. Момент импулса има димензије дејства, ML2T-1 и у МКС систему изражава се у Џул-секундама J s ili N m s, а СИ јединица за момент импулса је kgm²s-1 (килограм метар на квадрат по секунди ).
Момент импулса је одржан, дакле, за њега важи закон одржања (конзервације). Према овом закону, момент импулса физичког система остаје константан (непромењен) док га не промени спољашња сила, тачније момент силе. Или, еквивалентно томе, момент силе једнак је брзини промене момента импулса. Када круто тело ротира, његово противљење промени ротационог кретања мери се његовим моментом инерције.
Момент импулса је концепт значајан не само за физику (Квантна механика је заснована на дискретности орбиталног и сопственог (спинског) момента импулса електрона); у астрономији за кретање небеских тела; у инжињерству (ускладиштена енергија у телу које ротира, као што је замајац, пропорционална је квадрату момента импулса, рад жироскопа, техничког уређаја који служи за оријентацију у простору (жироскопски компас) или стабилизацију положаја неких уређаја (Хаблов свемирски телескоп, нишанске справе у тенковима) заснива се на закону одржања момента импулса); у свакодневном животу (пируете клизача на леду, вратоломије скакача у воду, вожња бициклом, чигра, јо-јо...).