Седмогодишњи рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Седмогодишњи рат је вођен од 1756. до 1763. године између Аустрије, Француске, Русије, Шведске, Шпаније и Саксоније са једне, и Пруске, Велике Британије и Португалије са друге стране.
Седмогодишњи рат | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Смрт генерала Волфа, слика Бенџамина Веста која дочарава битку на Абрахамовој заравни | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Пруска Велика Британија Хановер Брауншвајг-Волфенбител Португал (од 1762) Хесен-Касел Шамбург-Липе |
Француска Аустријско царство Руска Империја Шпанија Шведска Саксонија Бенгалска суба |
Главни противници на европским бојиштима били су Аустрија и Пруска (Фридрих II) које су се бориле око Шлеске, а на мору и колонијама Велика Британија и Француска које су ратовале за превласт у Северној Америци и Индији.
Најиздашнију помоћ Аустрији у борби против Пруске пружила је Русија, чија је војска заузела чак и пруску престоницу Берлин. Када је Русија потписала примирје 1762. године са Пруском, Пруска се опоравила и успјела да сачува Шлеску, раније отету од Аустрије. Истовремено је Велика Британија поразила Француску на мору и у колонијама. Миром у Паризу 1763. Пруска је задржала Шлеску и стекла положај велике силе, а Француска је Великој Британији уступила Канаду, земље источно од Мисисипија и Флориде, и готово се сасвим повукла из Индије. По броју ангажованих снага и простору на којем је вођен, Седмогодишњи рат био је до тада највећи сукоб.